NOĆNI VRDUNI
Poškurili su se boti
brodima ca se jube,
nema zog već baloti
laškale su riči grube.
Na rivi ćakulaju vali
obo dalekin rivama
slano vonjaju u kali
za dišpet mrtilama.
A ti i ja, bajna ćakula
iza starega trabakula
na posteji fortunala
pod lancunon pinjoli
dušama škrape i soli
postajemo jedna kala
A ti i ja, noćni vrduni
utekli smo i ovoj luni
na puntu ca cila bala
di se slano jube bofori
tercama buški i bori
postajemo jedna vala