Mudante na brujet

0
378

Nima puno šetemani otkad sam se dobro inkarta u konobu. Dva i dva kila, pa još bokun i adio pameti. Dok sam fjancima mirija kalu, intra san šjora Fanicu Sekjuriti koja je ka sokolić, sve vidi i čuje. Rekla mi je di mi je kuća.

Od konobe do doma me ćapala vela debuleca jerbo sam hodija na noge barenko kilometar veće nego inače po šumama i gorama. Dokli san hodi uzbrdo, misli sam na blitvu ča je ostala od obida i kako ću se pokodušit u nju. Uša sam u kuću ka fazan u kukuruze kad iške belecu od fazanice. Mater je sva srića spala, pa sam bez puno beside ariva u kužinu. Vaze sam teću, pjat i uje. Sea sam na teracu u mrčinu, dobro sve posoli, iskreni u pjat i poli ujen. Slina mi je navrla ka dažd od miline. Zagriza sam utvrdo, ma pensan da sam se obleja i da su mi justa mlohava. Grizen i žvačen ma se blitva ne da, bori se ka ždribica kad je stisknem uza pinjol. Pale su mi force i samo sam sve tumba nase u teću i iša spat.

Ujutro me mater pita da ko je soli i ujem poliva majicu na špaline i mudante.

Jebenti neću sve, tot smo. Štedi se na makini pa se roba lešaje u teće. Barenko san razgazi mudante. Ili boje rečeno, ražvaka.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here